HR - Ljudski Resursi - Srbija

Srbija u prvih pet zemalja po porastu broja programera, prosečna plata 260.000 dinara

Prepoznati smo u svetskom poretku kao zemlja koja daje pouzdane kadrove, a veliki broj studijskih programa širom zemlje omogućava svetskim kompanijama siguran rast i razvoj, rekao je Nebojša Bjelotomić za Tanjug.

Srbija je u samom vrhu zemalja po povećanju broja zaposlenih u IT sektoru, s obzirom na to da je u 2021. godini imala gotovo 100.000 programera više.

Nasuprot tome, veliki broj evropskih zemalja beleži drastičan odliv zaposlenih u IT sektoru, koji je bio najviše izražen na Islandu i u Hrvatskoj.

"Informacione tehnologije su najbrže rastuća industrija, kako u svetu tako i kod nas. Fleksibilno radno vreme, rad od kuće, ali i odlične plate samo su neki od faktora koji su uticali da se broj IT stručnjaka u Srbiji za samo nekoliko godina višestruko uveća", rekao je Bjelotomić.

"Celom svetu su potrebni IT-evci, a mi smo našli svoje mesto u svetskom poretku. Prepoznati smo kao zemlja koja daje kvalitetne ljude i to u kontinuitetu, jer imamo veliki broj studijskih programa, tako da kompanije znaju da će za tri do četiri godine imati kvalitetan kadar. Takođe i naše kompanije rastu i postaju pouzdani partneri, što je jako zahtevno, jer se tada ne baviš samo delom već svim problemima korisnika", poručio je Bjelotomić.

Prosečna plata 260.000 dinara

Istraživanja pokazuju da su prosečne plate programera oko 260.000 dinara, a kada se na to doda i podatak da plate mogu biti veće i od milion dinara, ne iznenađuje činjenica što je broj IT stručnjaka u porastu.

"Trenutno svetu nedostaje oko milion i po programera, a procenjuje se da bi taj broj do kraja 2025. godine mogao biti veći od četiri miliona. IT sektor postaje svakodnevica u poslovanju, zato ne čudi što je u nekim zemljama, poput naše, sve veći priliv IT stručnjaka", naglasio je Bjelotomić.

Nasuprot tome, veliki broj evropskih zemalja beleži drastičan odliv zaposlenih.

Najveći broj zaposlenih u IT sektoru koji je napustio svoju zemlju jeste Island, odakle je otišlo 1.300 programera, što čini pad od 14,3 odsto.

Na neslavnoj listi, visoko drugo mesto zauzela je susedna Hrvatska, odakle je 2,8 odsto, odnosno 1.700, programera napustilo zemlju.

Sledi Finska koja beleži pad od 1,8 odsto, a zatim Estonija u kojoj je ostalo svega 40.000 zaposlenih u IT sektoru.

Veliki broj ljudi i dalje migrira kako bi pronašli bolje uslove za život i rad, ali to ne mora biti formula za uspeh, kaže izvršni direktor kompanije Vega IT Saša Popović.

Napominje da je kao mladi IT stručnjak, zajedno sa svojim partnerom, smatrao da je za uspeh potrebno da se odseli i znanje i iskustvo potraži u nekoj od razvijenih zemalja, poput Nemačke. Ipak, shvatio je posle da Srbija pruža odlične mogućnosti za rad, rast i razvoj IT sektora.

"U Srbiji može da se radi na istim projektima, za iste uslove i za iste, svetske kompanije kao i u inostranstvu. Pritom, zaradom koju ostvarujemo u našoj zemlji možem imati mnogo bolji životni standard i kvalitet života nego u inostranstvu", kaže Popović za Tanjug.

Na našim fakultetima stiče se odlično inženjersko znanje, smatra Popović i dodaje da je to razlog što je sve više svetskih kompanija zainteresovano za rad u Srbiji.

Zato ne iznenađuje podatak što se Srbiji našla u prvih pet zemlja po porastu broja zaposlenih u IT sektoru.

U Grčkoj najveći porast broja programera

Zemlja koja je zabeležila najveći porast je Grčka, u kojoj je prošle godine broj programera skočio za 37,7 odsto, odnosno 110.700 programera.

Sledi Kipar gde je ukupno 16.600 programera više, odnosno 29,7 odsto, a zatim Portugalija gde je ostvaren rast od 19,5 odsto, odnosno 225.300 programera.

Na visokom četvrtom mestu nalazi se upravo Srbija, gde je bilo čak 93.900 programera više.

Visoke plate, fleksibilno radno vreme, ali i činjenica da potražnja za ekspertima u ovoj oblasti neprestano raste, razlozi su što se veliki broj ljudi odlučuje da radi u IT sektoru, a veliko interesovanje za kadrovima iz Srbije jeste obrazovanje, ocenjuje dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Srđan Kolaković.

"Mi svake godine rastemo i otvaramo nove studijske programe. Zbog toga smo morali da izgradimo novu zgradu naučno-tehnološkog parka, gde Fakultet tehničkih nauka ima svojih 10.000 kvadrata, kao nastavnu bazu, dok je dodatnih 20.000 kvadrata deo za razvoj gde, u saradnji sa kompanijama, radimo na razvoju i kreativnosti studenata", rekao je Kolaković Tanjugu.

Kako kaže, kompanije su shvatile da treba raditi sa kadrovima i da su im potrebni inženjeri koji će odmah po završetku fakulteta biti osposobljeni za rad.

Kolaković kaže da su profesori i nastavnici vrlo posvećeni i aktivni na kongresima, kao i u objavama naučnih radova i u naučnim dostignućima, zbog čega i ima veliki broj novih studijskih programa.